Poliglotska okupljanja i konferencije

Pre nekoliko dana sam se vratila sa svoje šeste konferencije poliglota pa sam htela da podelim sa vama o čemu se tu zapravo radi. Često me ljudi bledo gledaju kad kažem da idem na konferenciju poliglota, pa da prvo razjasnimo šta ta reč predstavlja (mada ako već pratite ovaj blog prilično sam sigurna da vam je ta reč grčkog porekla jasna). Poliglota je osoba koja govori više jezika, postoje različite definicije, da li je to tri ili više, da li su to barem dva. Međutim iako govoriš samo maternji, broj jezika ne predstavlja uslov za prisustvovanje ovom događaju. Neki moji prijatelji se obeshrabre kad čuju da na ove konferencije dolaze osobe koje govore 15-20 stranih jezika. Ova okupljanja su namenjena ljudima zainteresovanim za strane jezike generalno i nije bitno koliko jezika govorite i na kom nivou. Bitno je da vam je učenje jezika hobi i da želite da se družite sa istomišljenicima.

Postoje dva bitna dešavanja ovog tipa koja se održavaju svaki jednom godišnje- polyglot gathering i polyglot conference. Kada kažem bila sam na 6 do sada hoću reći da sam bila na 4 gathering-a i na 2 konferencije. Za ove konferencije sam saznala tako što se jedna održala u Novom Sadu pre 4 godine gde sam ja tada studirala. Osim upoznavanja ljudi iz celog sveta namera mi je bila da možda dođem i do nekih poslovnih prilika (eh ti Srbi, u svemu traže korist). Međutim ubrzo sam skontala da moja 4 strana jezika nisu ništa u odnosu na znanje i entuzijazam drugih koje sam upoznala tamo. Obožavam da upoznajem ljude iz celog sveta i naučim nešto o njihovoj istoriji i kulturi, stoga mi multikulturalna sredina na ovim dešavanjima veoma prija. Na poslednjem okupljanju u Bratislavi prošle nedelje je prisustvovalo 530 poliglota iz čitavog sveta i to je ujedno bio i najveći događaj ovog tipa do sad. Upoznala sam dosta ljudi, ali mogu reći da sam stekla prijatelje iz Italije, Kanade, Irana, Španije, Brazila, Rusije, Indonezije, itd.. To su ljudi s kojima sam osetila konekciju jer volimo iste stvari i, iako ih viđam jednom godišnje, u kontaktu smo i tokom cele godine.

Šta mi uopšte radimo na tim konferencijama? Ovogodišnji program možete pogledati na ovom linku, a ovo je kanal na kojem možete pogledati predavanja od prošlih godina. Neki ljudi i ne idu na predavanja jer bi radije da se druže sa ostalim učesnicima i vežbaju jezike koje uče ili govore. Iako je moj grčki na a1 nivou i ne mogu da komuniciram na njemu, bila sam u prilici da slušam razgovor 3 osobe kojima grčki nije maternji, ali su ga savladali do zavidnog nivoa. Prisluškivala sam i ljude koji su pričali na portugalskom koji pismeno gotovo savršeno razumem, ali ne toliko savršeno dok ga slušam. Aktivno sam koristila španski, italijanski i francuski mada većinu vremena jesam pričala na engleskom. Takođe dosta mojih prijatelja iz inostranstva uči ili već savršeno govori srpski pa sam i njega koristila. Neću nikad zaboraviti kada sam na konferenciji u Novom Sadu upoznala Emiliena, Francuza koji živi u Poljskoj, koji mi je na gotovo savršenom srpskom rekao da je počeo da ga uči pre dve nedelje. Sada smo prijatelji i pored svojih 15 jezika održava i srpski na nivou. Mora se spomenuti i moja drugarica Irena, Ruskinja koja živi u Norveškoj i govori 12 stranih jezika, a srpskim barata kao da joj je maternji. Trebalo bi snimiti neki video sa ovim ljudima da se uverite i sami.

Preko dana imamo predavanja, poliglotske igre ili radionice, a uveče su organizovane karaoke, međunarodni kulinarski festival kao i internacionalno kulturno veče gde svako može da predstavi nešto iz svoje zemlje. Naše kolo je bilo predstavljeno, ali od strane stranaca, ne naših, a igrali su mnogo bolje nego što bih ja, moram reći. Nakon završetka večernjeg programa uglavnom zaglavimo u nekom baru i pričamo na jezicima koje učimo, znate i sami da alkohol olakšava komunikaciju na stranom jeziku.

Konferencije traju 2 dana, a okupljanja 4. Konferencija je ‘more official’ dok je gathering ‘more relaxed’. Ukoliko odlučite da učestvujete na narednoj konferenciji primetićete da ima dosta esperantista. Esperanto je veštački jezik, kreiran od drugih evropskih jezika, kažu veoma lak za naučiti, a namera je bila da postane zajednički jezik komunikacije, kao što je danas engleski. Neko bi se pitao zašto ljudi uče jezik bez kulture i istorije, ali to je tema za drugi blog post. Neki ljudi uče klingon, neki dotraki, neki esperanto, just accept it. Uostalom ‘live and let live’, neka svak’ radi i uči što mu prija.

Naredna konferencija će biti održana u Ljubljani krajem oktobra i možete se prijaviti za nju na ovom linku. Naredno okupljanje će biti početkom juna sledeće godine, ali se još uvek ne zna gde. Toplo preporučujem da prisustvujete jednom od ova dva,  steći ćete prijatelje iz celog sveta, postaćete tolerantniji prema drugim kulturama, ali i manjinama u vašem okruženju kao I ljudima drugačijeg seksualnog opredeljenja, što smatram veoma bitnim posebno za nas zadrte balkance. Bez uvrede, iako sebe smatram modernom osobom često primetim da okruženje utiče na moje stavove. Međutim kroz toliko različitih karaktera koje sam upoznala na ovim događajima moji vidici su se znatno proširili I ne procenjujem više ljude po onome što se smatra normalnim na Balkanu.

Upoznaćete ljude koji govore preko 10-15 jezika, legende kao što su Richard Simcott ili Benny Lewis. Saznaćete od njih konkretne savete kako da unapredite svoj proces usvajanja stranih jezika. Od nekih predavača ćete naučiti kako da budete bolji profesori jezika, od drugih kako da postanete bolji prevodilac. Neka predavanja vam neće pomoći na profesionalnom nivou, ali možda na ličnom hoće. Najupečatljivije predavanje ove godine mi je bilo ‘Find your why, your goal depends on it’’ koje možete poslušati na ovom linku. Često se teme predavanja mogu preneti na čitavu životnu filozofiju, a ne samo na izučavanje stranih jezika.

Još jedno predavanje vredno pomena je predavanje jedne od organizatorki okupljanja Lidije Mahove koje se ticalo problema u tradicionalnom načinu podučavanja jezika. Najveći problem vidi u tome što učenici očekuju da budu naučeni, a ne shvataju da se od njih očekuje najveći deo posla. Naziv ovog predavanja je bio ‘Language mentoring 2 years later. No one is taught, everyone is learning’. Ona je simultani prevodilac I language coach, ili kako ona to naziva language mentor.

Ako možete sebi priuštiti konferenciju finansijski i vremenski, nipošto je nemojte propustiti. Ukoliko uživate učeći strane jezike, ukoliko su vam strani jezici posao, ako želite postati član naše zajednice jezičkih štrebera (koliko bolje zvuči na engleskom- language nerds) i želite steći prijatelje širom sveta možete se već registrovati za konferenciju u Ljubljani. Predavanja možete pogledati online, ali osećaj da ste deo zajednice od 500 istomišljenika sa svih strana sveta je nezamenljiv i ne prenosi se putem youtube-a.