Postcrossing i ljubav prema razglednicama

Nisam nikad bila osoba koja šalje razglednice. Ranije bi me često prijatelji molili da im šaljem kad putujem, međutim uvek me je mrzelo. Ja ustvari ne znam da li sam ikada poslala razglednicu pre 2017, možda to beše previše davno da bih se uopšte sećala. Zašto ih u poslednje vreme šaljem gotovo svake nedelje?

Ideja je potekla od mog dobrog prijatelja Fiela Sahira, njegov blog i podcast možete ispratiti na ovom linku. Na njegovom sajtu možete skinuti besplatnu pdf knjigu ‘Loving out loud trough conversation’ gde je glavna ideja širenje dobrote i ljubavi među ljudima, kako onim bliskima, tako i prema nepoznatima. Jedan od saveta koje Fiel daje je da možete poslati razglednicu ljudima koje retko viđate i kako će ih to obradovati. Pročitavši ovo, prvo sam tražila njegovu adresu  i poslala mu jednu, a i on je meni. Zatim sam poslala jednu mom kaučsurfing domaćinu u Amsterdam, čiju adresu sam već imala, stoga  je to bilo prijatno iznenađenje za njega. Nakon toga sam se setila da su mi neki prijatelji spominjali postcrossing i potražila sam ga.

Postcrossing je sajt preko kojeg možete slati i primati razglednice iz celog sveta. Registrujete se, zatražite adresu i dobijete ime osobe koja će dobiti razglednicu od vas. Moja prva je otišla u Ameriku. Odmah sam poslala pet jer to smanjuje period čekanja na moju prvu primljenu razglednicu. Čim neko primi i registruje vašu razglednicu, neki drugi član ove zajednice vama šalje jednu. Ne sećam se datuma kada sam primila prvu, ali znam kada je ona poslata jer je zapisano na njoj. 14.januar.  Datum veoma bitan za mene jer sam na taj dan ove godine upoznala nekog zaista posebnog. Ovaj detalj mi je učinio ideju postcrossinga još dražom. Prva primljena razglednica stigla je iz Turske. Sledile su iz Nemačke, Rusije, Belorusije, Tajvana. Do sada sam poslala 15, a primila 11. Sa nestrpljenjem svakodnevno proveravam sanduče u iščekivanju narednih četiri.

Na profilu na ovom sajtu napišete kakve razglednice volite, koji su vam hobiji, koje jezike govorite. Ono što najviše volim kod ovog projekta je što preko jednog parčeta papira osetite konekciju sa nekim. Ljudi neretko sa vama podele svoje snove, životne stavove, nekad i tajne. Oni koji od vas prime razglednicu kada je registruju mogu napisati kratku poruku da se zahvale, a neki od njih vam napišu i poneki savet ili odgovor na ono što ste vi njima poslali. Moje najdraže do sada su prva iz Ankare, poslednja sa pandom i nalepnicom ježa na pozadini iz Rusije na kojoj je pošiljalac podelio sa mnom tri svoja sna, što veoma cenim. Treća omiljena je došla iz Beolorusije od jedne dvadesetogodišnje devojke koja je vegeterijanka jer kako sama kaže ‘misli da bar malo utiče na to da učini ovaj svet lepšim mestom za život’.

Ono što ne volim je kada primetim da je nekome bitan samo broj razglednica koje šalje ili prima. Kad mi neko uz registrovanu razglednicu napiše samo ‘thank you for the postcard’. Međutim, jedna Ruskinja koja je primila moju razglednicu pre par dana mi je napisala dužu poruku gde kaže da je I ona profesor jezika I da podržava moju ideju da osnujem svoj biznis, uz predlog da započnem svoj youtube kanal. Čak je rekla da bi volela da ga prati I poželela mi sve najlepše. Takvi ljudi rade postcrossing iz pravih razloga. Da šire pozitivnu energiju.

Mnogi misle da se aplikacije kao couchsurfing ili bla bla car koriste samo kako bi se uštedeo novac. To nije tako. Naravno postoje ljudi koji ih isključivo iz tih razloga koriste, ali veoma ih je lako prepoznati. Postcrossing sam počela da koristim iz sličnih razloga kao i prethodna dva pomenuta sajta. Volim da upoznajem ljude različite kulture, suprotnih shvatanja od sopstvenih. Volim da širim pozitivnu energiju, smatram da nas svaki susret sa novom osobom obogaćuje, makar i ne ostvarili kontakt ili konekciju sa dotičnom. Svako upoznavanje nas čini tolerantnijim i otvorenijim za nove prilike. Često se našim ljudima zamera da su konzervativni i pomalo zatvoreni. Želim da budem potpuna suprotnost tome. Verujem da svako od nas može malo doprineti boljitku, bilo naše planete, bilo odnosima među ljudima. Kao ona vegeterijanka iz Belorusije. Ima jedna izreka koja se prepisuje Heseu ‘Juče sam bio pametan. Zato sam želeo da menjam svet. Danas sam mudar. Zato menjam sebe’. Možda slanje razglednica nepoznatim ljudima nije nešto što će vas usrećiti, ali zašto je ne biste poslali vašem prijatelju koji živi u Kanadi, u Italiji, u Australiji ? Nekome ko vam nedostaje, a niste ga dugo videli. Ne morate to raditi da učinite svet boljim mestom za život, učinite to da biste sebi ili prijatelju ulepšali dan. You have to give love in order to receive love. Razmislite o tome.

29004405_10215608260300301_707589995_n

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s