Letnji poslovi i kako do njih

U poslednje tri godine sam dosta putovala poslovno i boravila u inostranstvu. Tri leta zaredom sam radila u školama stranih jezika i par puta na sajmovima u Hanoveru kao prevodilac. Ljudi me često pitaju ‘Tinči, do kada si ovde?’ ili ‘Gde putuješ sledeće?’, neki čak misle da su moji lovarni ili otvoreno pitaju ‘ko to sve finansira?’. There’s no sugar daddy, sorry to dissapoint you. Sve te poslove sam sama našla i svojim znanjem i iskustvom zaslužila da dobijem, a evo kako možete i vi.

Za vreme studija nažalost nisam iskoristila sve prilike koje sam imala za putovanja, rad ili studiranje u inostranstvu. Tačnije nisam nijednu. Prvi savet je da uradite te stvari dok ste studenti. Imate celo leto da budete au pair u Sen Tropeu ili volontirate preko EVS-a. Uz takve poslove možete i spremiti ispite za septembarski rok. Ukoliko vam prosek to dozvoljava prijavite se za razmenu. Ne tražite izgovore zašto da ne idete i zašto sada nije pravi trenutak. Znate kako kažu više ćete žaliti zbog nečega što niste uradili nego za nečim što ste uradili. Posle fakulteta svi će očekivati da nađete stalan posao, lepo da vam ide staž bome i tako te stvari( o ovome u nekom drugom postu). Ja sam ta očekivanja okoline iskulirala i odlučila da ću da uradim sve što je trebalo još za vreme studija, jer nikad nije kasno ostvariti svoje snove.

Prvi posao van Srbije sam našla preko drugarice. Poslala mi je link jedne nemačke kompanije koja traži vođe grupa maloletnih učenika za svoje  škole stranih jezika u inostranstvu. Imaju škole u Španiji, Engleskoj, Francuskoj, Italiji i na Malti. Leta 2016. radila sam za njih tri meseca u Barseloni. Brinula sam o učenicima koji su došli da nauče španski, organizovala im izlete, ekskurzije, čekala ih na aerodromu, vodila na plažu i brinula o njihovoj sigurnosti. Jedini izazov za mene je bio kad sam tek došla u Barselonu prvi put i nisam poznavala grad, a očekivalo se da im ga ja predstavim. Ipak sam ja bila vođa grupe.  Međutim sa današnjim tehnologijama i takve stvari se lako rešavaju. Posao nije bio dovoljno plaćen, s obzirom na to da ste stalno na dužnosti ukoliko se desi nešto nepredviđeno, kako sa decom često može, ali je bio zabavan i pružio mi je šansu da upoznam špansku (i katalonsku) kulturu. Kroz taj posao sam stekla brojne prijatelje i zaljubila se u Barselonu. Tamo sam radila i prošlog leta, ali samo mesec dana. Druga dva meseca sam radila za istu kompaniju u Londonu, Brajtonu i Nici. U Londonu i Nici sam bila smeštena u porodicama, pa sam uspela iznutra da upoznam njihove tradicije i običaje. U svakom slučaju, i pored nezadovoljavajuće plate, beše to jedno divno iskustvo kad se saberu dobre i loše strane.

14068155_10210034691804572_8340382902432135816_n

Ovog leta sam odlučila da radim za kompaniju koja malo više ceni svoje radnike, gde je plata primerena, kao i radno vreme. Njih nemam problem da reklamiram, zovu se Churchill House school of English i imaju desetak škola u Engleskoj. Ja sam radila u Batu na poziciji student liaison officer. Long story short brinula sam o učenicima koji dođu sami, bez vođe grupe. Takođe sam učestvovala u aktivnostima i išla na ekskurzije, nadgledala ih.. Znam da zvuči creepy, ali radi se o njihovoj bezbednosti, a ne špijuniranju. Srećom imam hrvatski pasoš pa bez vize mogu raditi u Engleskoj, for now. Ukoliko nemate EU pasoš i ne govorite neki strani jezik osim engleskog možete raditi u sličnim školama na Malti npr. Možete tražiti slične poslove tako što upišete activity leader jobs ili group leader summer schools i slično.

37897159_10216634486515315_137752297106046976_n

Dosta mojih koleginica sa fakulteta su čuvale decu u Francuskoj. To je dobar način da provedete leto negde napolju, usavršite francuski i zaradite malo.  Možete naći te poslove na raznim grupama na fejsbuku kao što su Au pair in Saint-Tropez, a možete tražiti i u drugim državama. Neki vole ići na sigurno i tražiti preko agencija ili proverenog sajta kakav je au pair world. Uslov je, naravno, da tolerišete decu.

Naravno postoje brojne druge mogućnosti za rad u inostranstvu preko leta, ovo su samo neki primeri. Ukoliko aktivno tražite, naći ćete nešto što vam odgovara. Internet je čudo. Neki me pitaju odakle mi hrabrosti da odem sama, ali ja sam otišla na to da me čeka smeštaj, posao i hrana. Koliko ljudi se odseli u drugu državu, a da i ne zna šta ih tamo čeka? (o ovome takođe u nekom narednom tekstu)

Samo je potrebna volja i vreme. Meni je ovo iskustvo dobro došlo da ispunim svoju želju da živim u drugoj zemlji i unapredim strane jezike koje govorim. Učinilo me otvorenijom i radnoznalom, proširilo mi je vidike, a i krug prijatelja. Stekla sam iskustvo kakvo u Srbiji ne bih i iskoračila sam iz zone komfora. Šta vas sprečava da učinite isto?

dav

Advertisements

Poliglotska okupljanja i konferencije

Pre nekoliko dana sam se vratila sa svoje šeste konferencije poliglota pa sam htela da podelim sa vama o čemu se tu zapravo radi. Često me ljudi bledo gledaju kad kažem da idem na konferenciju poliglota, pa da prvo razjasnimo šta ta reč predstavlja (mada ako već pratite ovaj blog prilično sam sigurna da vam je ta reč grčkog porekla jasna). Poliglota je osoba koja govori više jezika, postoje različite definicije, da li je to tri ili više, da li su to barem dva. Međutim iako govoriš samo maternji, broj jezika ne predstavlja uslov za prisustvovanje ovom događaju. Neki moji prijatelji se obeshrabre kad čuju da na ove konferencije dolaze osobe koje govore 15-20 stranih jezika. Ova okupljanja su namenjena ljudima zainteresovanim za strane jezike generalno i nije bitno koliko jezika govorite i na kom nivou. Bitno je da vam je učenje jezika hobi i da želite da se družite sa istomišljenicima.

Postoje dva bitna dešavanja ovog tipa koja se održavaju svaki jednom godišnje- polyglot gathering i polyglot conference. Kada kažem bila sam na 6 do sada hoću reći da sam bila na 4 gathering-a i na 2 konferencije. Za ove konferencije sam saznala tako što se jedna održala u Novom Sadu pre 4 godine gde sam ja tada studirala. Osim upoznavanja ljudi iz celog sveta namera mi je bila da možda dođem i do nekih poslovnih prilika (eh ti Srbi, u svemu traže korist). Međutim ubrzo sam skontala da moja 4 strana jezika nisu ništa u odnosu na znanje i entuzijazam drugih koje sam upoznala tamo. Obožavam da upoznajem ljude iz celog sveta i naučim nešto o njihovoj istoriji i kulturi, stoga mi multikulturalna sredina na ovim dešavanjima veoma prija. Na poslednjem okupljanju u Bratislavi prošle nedelje je prisustvovalo 530 poliglota iz čitavog sveta i to je ujedno bio i najveći događaj ovog tipa do sad. Upoznala sam dosta ljudi, ali mogu reći da sam stekla prijatelje iz Italije, Kanade, Irana, Španije, Brazila, Rusije, Indonezije, itd.. To su ljudi s kojima sam osetila konekciju jer volimo iste stvari i, iako ih viđam jednom godišnje, u kontaktu smo i tokom cele godine.

34395867_10156400359689464_1493089468570140672_n

Šta mi uopšte radimo na tim konferencijama? Ovogodišnji program možete pogledati na ovom linku, a ovo je kanal na kojem možete pogledati predavanja od prošlih godina. Neki ljudi i ne idu na predavanja jer bi radije da se druže sa ostalim učesnicima i vežbaju jezike koje uče ili govore. Iako je moj grčki na a1 nivou i ne mogu da komuniciram na njemu, bila sam u prilici da slušam razgovor 3 osobe kojima grčki nije maternji, ali su ga savladali do zavidnog nivoa. Prisluškivala sam i ljude koji su pričali na portugalskom koji pismeno gotovo savršeno razumem, ali ne toliko savršeno dok ga slušam. Aktivno sam koristila španski, italijanski i francuski mada većinu vremena jesam pričala na engleskom. Takođe dosta mojih prijatelja iz inostranstva uči ili već savršeno govori srpski pa sam i njega koristila. Neću nikad zaboraviti kada sam na konferenciji u Novom Sadu upoznala Emiliena, Francuza koji živi u Poljskoj, koji mi je na gotovo savršenom srpskom rekao da je počeo da ga uči pre dve nedelje. Sada smo prijatelji i pored svojih 15 jezika održava i srpski na nivou. Mora se spomenuti i moja drugarica Irena, Ruskinja koja živi u Norveškoj i govori 12 stranih jezika, a srpskim barata kao da joj je maternji. Trebalo bi snimiti neki video sa ovim ljudima da se uverite i sami.

Preko dana imamo predavanja, poliglotske igre ili radionice, a uveče su organizovane karaoke, međunarodni kulinarski festival kao i internacionalno kulturno veče gde svako može da predstavi nešto iz svoje zemlje. Naše kolo je bilo predstavljeno, ali od strane stranaca, ne naših, a igrali su mnogo bolje nego što bih ja, moram reći. Nakon završetka večernjeg programa uglavnom zaglavimo u nekom baru i pričamo na jezicima koje učimo, znate i sami da alkohol olakšava komunikaciju na stranom jeziku.

Konferencije traju 2 dana, a okupljanja 4. Konferencija je ‘more official’ dok je gathering ‘more relaxed’. Ukoliko odlučite da učestvujete na narednoj konferenciji primetićete da ima dosta esperantista. Esperanto je veštački jezik, kreiran od drugih evropskih jezika, kažu veoma lak za naučiti, a namera je bila da postane zajednički jezik komunikacije, kao što je danas engleski. Neko bi se pitao zašto ljudi uče jezik bez kulture i istorije, ali to je tema za drugi blog post. Neki ljudi uče klingon, neki dotraki, neki esperanto, just accept it. Uostalom ‘live and let live’, neka svak’ radi i uči što mu prija.

33944637_10216174567177619_8141523702601744384_n.jpg

Naredna konferencija će biti održana u Ljubljani krajem oktobra i možete se prijaviti za nju na ovom linku. Naredno okupljanje će biti početkom juna sledeće godine, ali se još uvek ne zna gde. Toplo preporučujem da prisustvujete jednom od ova dva,  steći ćete prijatelje iz celog sveta, postaćete tolerantniji prema drugim kulturama, ali i manjinama u vašem okruženju kao I ljudima drugačijeg seksualnog opredeljenja, što smatram veoma bitnim posebno za nas zadrte balkance. Bez uvrede, iako sebe smatram modernom osobom često primetim da okruženje utiče na moje stavove. Međutim kroz toliko različitih karaktera koje sam upoznala na ovim događajima moji vidici su se znatno proširili I ne procenjujem više ljude po onome što se smatra normalnim na Balkanu.

Upoznaćete ljude koji govore preko 10-15 jezika, legende kao što su Richard Simcott ili Benny Lewis. Saznaćete od njih konkretne savete kako da unapredite svoj proces usvajanja stranih jezika. Od nekih predavača ćete naučiti kako da budete bolji profesori jezika, od drugih kako da postanete bolji prevodilac. Neka predavanja vam neće pomoći na profesionalnom nivou, ali možda na ličnom hoće. Najupečatljivije predavanje ove godine mi je bilo ‘Find your why, your goal depends on it’’ koje možete poslušati na ovom linku. Često se teme predavanja mogu preneti na čitavu životnu filozofiju, a ne samo na izučavanje stranih jezika.

Još jedno predavanje vredno pomena je predavanje jedne od organizatorki okupljanja Lidije Mahove koje se ticalo problema u tradicionalnom načinu podučavanja jezika. Najveći problem vidi u tome što učenici očekuju da budu naučeni, a ne shvataju da se od njih očekuje najveći deo posla. Naziv ovog predavanja je bio ‘Language mentoring 2 years later. No one is taught, everyone is learning’. Ona je simultani prevodilac I language coach, ili kako ona to naziva language mentor.

34790633_10216244274040247_207938178756116480_n

Ako možete sebi priuštiti konferenciju finansijski i vremenski, nipošto je nemojte propustiti. Ukoliko uživate učeći strane jezike, ukoliko su vam strani jezici posao, ako želite postati član naše zajednice jezičkih štrebera (koliko bolje zvuči na engleskom- language nerds) i želite steći prijatelje širom sveta možete se već registrovati za konferenciju u Ljubljani. Predavanja možete pogledati online, ali osećaj da ste deo zajednice od 500 istomišljenika sa svih strana sveta je nezamenljiv i ne prenosi se putem youtube-a.

34874237_10100856202435734_639447839268667392_n

Invest time in your language study not just your money

Too often people ask me ‘how much time does it take to finish this a1 level book?’ or ‘How much time does it take to learn French?’ these questions cannot have an answer because the answer depends on you. And it depends on so many different things, but the most important one is your motivation. And how much time are you willing to give for this language learning journey. How much time does it take depends on how much time you can give. Simple math.  

Investing just your money is not enough. Most people think if I pay for these lessons this is it. The knowledge will just slide from my teacher’s brain into my own during those 1/2/3 hours per week I spend with them. I mean I pay them to teach me so they should do their job. Just magically insert Spanish into my brain because I’m paying for it. But the secret is – no one can teach you, they can just make you wanna learn.

Another question my students ask is how many lessons per week is enough? There is no enough, you should take at least 2 per week, that’s why most language schools also function this way, one per week won’t get you far. To feel some kind of progress it should be 2 times. The only way once per week could work is if you do that other ‘lesson’ on your own. Revising what you learned or listening to some audio lessons. I do understand not everyone has the money to take 2-3 lessons per week but this is not the reason not to study. I say 2 lessons per week at least because from my experience people don’t have time to study on their own or they just prefer spending their free time in another way. That’s why the motivation is the key. The best motivation is knowing you will live in a country where this language is spoken so you know you won’t be able to get by without it. Just liking a certain language isn’t motivation enough for most people. Maybe for you it is and you are in love with Greek and you want to discover new words each day. This is how I see it, since language learning is kind of my hobby, but it doesn’t have to be for you. What it needs to be is something you find fun. If your learning process isn’t fun for you, you might quit on the second day. Find what works for you, what gets you excited to learn more. Is it listening to those Brazilian songs or watching an Italian movie? These are also ways to learn if you find the lyrics or the subtitles. It doesn’t have to be just grammar and rules.

bb

When I say at least 2 times per week it doesn’t need to be 2 hours spent with the book. You can put audio lessons or an audio book in the target language on your phone and listen to it on the way to work. It really is that simple, you just have to think what in an enjoyable way for you to learn. Some people are very good at acquiring a language all on their own. I admire them, I never learned a language without some help. But I never just took the lessons, I always did something more. I was always on the lookout for different ways to help me advance better and start talking as soon as possible. Find a teacher, but know he is not your only resource, and he is not to blame if your language learning isn’t progressing. Even the best teacher in the world cannot make up for all the ‘lost time’ or lack of motivation. The teacher should be someone to help you understand better but he is not a magician. It is up to you to take the wand and create magic. The teacher is your guide but you have to make the moves.

Like the gym, if you go once per week you won’t get anywhere. It is similar with acquiring a foreign language. Maybe it’s rainy outside and you don’t feel like going all the way to the gym but that doesn’t mean you cannot exercise at home, does it? Or maybe you cannot afford the gym but you can still find some exercises online and find space in your schedule to do them. We cannot control our financial situation but we can always control our time. No more excuses, like Nike says – just do it! As simple as that.

bnn

Kako da nađeš dečka?

– Jesi čula za hater?

-Šta ti je to?

-To ti je dating app pomoću koje možeš naći ljude koji mrze iste stvari kao i ti, do jaja zar ne ? Ako mrzite dovoljno istih stvari onda ste match!

-Moćno zvuči, realno mnogo kulnije nego tamo neki tinder.

-Da, na tinderu svi sad traže samo seks..

-A šta li to traže na hater-u ?

Čini se najveći problem mladih žena u 21. Veku, pored pronalaženja posla u Srbiji, sve se single dame pitaju kako pronaći partnera. Kako sam ranije uvek zabadala u neke duže veze i onda odlučila da neki period soliram i uživala u tome, često sam dobijala pitanja tipa ‘nemaš nikog?’ ‘a ne fali ti?’ ‘A koliko ono imaš godina? Aha. Pa dobro, naići će neko, ne brini.. ‘ A ček ko je rekao da brinem ?

Mnogi misle da je uživanje u samačkom životu samo mit. Zašto bi neko uživao da bude sam ako je cilj života udati se i imati decu? Bože moj, pa zašto smo na ovoj planeti? I kako to neko trpi da bude sam.. Zašto si tako izbirljiva? Šta ti tačno tražiš? A da, ti si tamo neki sanjar misliš sad ću da izmaštam savršenog muškarca i on će se magično pojaviti u mom životu. Ti si u tom tripu, zar ne? Pa načekaćeš se.. ako ga i dočekaš uopšte. Srećno u svakom slučaju.

Kako prolaze godine sve više osoba iz mog okruženja se udaje/ženi, dobija decu.  Neki su stigli i da se razvedu. Sve češće primećujem da se moji poznanici venčavaju jer ‘im je vreme’. Kao dete razvedenih roditelja nikad mi ne bi palo na pamet da se vezujem za nekog za koga sto posto nisam sigurna da je prava osoba za mene. Da li verujem u srodne duše? Ne znam, ne postoje savršeni ljudi, ali postoje sigurno ljudi savršeni za vas. Ali te savršene ne možete tražiti, možete ih samo slučajno pronaći.

O mojim novogodišnjim odlukama pisala sam u ovom postu. Možda nisam naglasila kako mi je najbitnija odluka bila da skontam šta i gde želim da radim. Nisam zadovoljna u svom selu malom pa sam sebi dala zadatak da saznam gde želim da se nastanim, možda ne zauvek, ali u narednih par godina svog života. Osim te odluke donela sam jos pregršt malih i često bih o njima razglabala sa svojim prijateljicama koje bi me pitale ‘a ljubav?’ Pa ljubav će da se nađe, ali čekaj prvo sebe da nađem, kad se nastanim gde odlučim i kada smislim svoj biznis onda će se taj neko pojaviti. Kad se moje sve kockice slože, sigurna sam u to. Na šta mi je moja Kika rekla ‘lepo si ti to smislila, ali život tako ne funkcioniše. Nikad ne znaš šta te sutra čeka.’ Ne, ne, ja sam odlučila sad se lepo fokusiram na sebe, ovo je moja godina. I onda život kaže -e pa nećeš!

13.januar 2018. Doček srpske nove godine. Nisam o tom prazniku ni razmišljala. O čemu jesam razmišljala je da mi se jako ide na Marčelov koncert u Novom Sadu, međutim nisam našla društvo. Pa šta da se radi aj da mi ne propadne dan bar ću izaći u ovoj buđavoj Subotici. Tog dana sam pogledala novu epizodu jedne od mojih omiljenih serija Crazy ex girlfriend. Komedija sa muzičkim numerama. Jedna od favorita iz te konkretne epizode mi je bila Without love you can save the world koju sam prosto morala da podelim sa mojim prijateljima na fejsu što su oni svi iskulirali, 1000 friends-  0 likes. Pa sam onda nekima morala da je prosledim na messengeru, e tako lepo sad ne možete više da je iskulirate.  And the rythm is so catchy! Morate je poslušati. I ceo dan sam bila u fazonu kako bez ljubavi imaš toliko slobodnog vremena i možeš baš produktivno da trošiš svoje vreme i fokusiraš se na bitne stvari u životu. Da, da, tako je, pomislite koliko vremena potrošite samo misleći na osobu koju volite umesto da pročitate ili čak napišete knjigu. Simple facts. I onda je karma rekla ‘seri, seri, moj golube beli’.

social3.jpg

Pošto u određeni kafić u mom gradu izlazim samo jer mi se igra stoni fudbal tamo, bila sam prilično razočarana što niko od mojih prijatelja nije hteo da ga igra sa mnom. Međutim to me nikad nije sprečavalo da smaram nepoznate ljude da igraju sa mnom, posebno nakon dve-tri čašice vina. Tako sam mu prišla. Pošto je sedeo sam dok su njegovi prijatelji igrali nije imao ništa protiv da im se pridružimo. We both sucked at this game but we didn’t care. Razmenili smo brojeve and the rest is history..

Poenta priče je da ne tražite. Zaista je istina da će vam neke stvari doći kada se najmanje nadate i kada ste za njih spremni. Džaba ti služe filet mignon ako si se malopre najeo masnog bureka i nije ti ni do čega. Da li ova metafora ima smisla? Ja mislim da ima. Sve u svoje vreme. Jer sa osobom koja je za vas zaista ćete odmah osetiti klik, instant konekciju koja ne može da se negira uprkos svim preprekama. Druga bitna poruka svim čitaocima je- don’t settle. Life’s too short to be with someone who you don’t love all the way. Ne ostajte u lošim vezama iz straha ili misleći pa ništa nije idealno. I nije, ali sami biramo kolika nam je količina idealnog potrebna, koliko zaslužujemo. Bolje je biti sam nego u lošem društvu. Ako ste sami i mislite da je krajnje vreme da nađete životnog saputnika najbolja stvar koju možete uraditi je posvetiti se sebi. Svojim hobijima, strastima, snovima.. A kad budete zadovoljni sobom prava osoba će ušetati u vaš život. True story. And it’s gonna be legend- wait for it- dary!

gghh

Investicije u budućnost I tuđa mišljenja

Koliko ulažete u sebe? Svoja interesovanja, svoje snove, svoju budućnost? Kada ste poslednji put kupili nešto samo za vašu dušu? Znam da često svi imamo finansijskih problema i nismo u mogućnosti priuštiti sebi sve što želimo, ali onda kada za to postoji način treba ga iskoristiti.

Osim nedostatka para uvek nam je izgovor da se nema vremena. To je samo jedna zabluda koju sebi govorite kako biste se osećali bolje što ne radite stvari koje želite da radite već sad. Jer vremena se uvek nađe, znate onu otrcanu frazu ‘ kad neko nešto želi nađe način’. Sve je pitanje volje, motivacije i prioriteta. Ako biste vi radije gledali Uvod u anatomiju subotom popodne nego otišli u teretanu ili imali čas grčkog, to je sasvim u redu, svi smo različiti. Samo prestanite govoriti sebi da nemate para niti vremena.

Kako to ja investiram u sebe? Prvo što želim da spomenem su konferencije poliglota. Postoje dve godišnje na koje sam do sada išla (polyglot gathering, polyglot conference). Čula sam za njih jer se jedna održala u Novom Sadu dok sam još studirala tamo. To su okupljanja ljudi kojima je učenje stranih jezika hobi, najkraće rečeno. Ovaj događaj mi je prilika da upoznam istomišljenike iz celog sveta, steknem prijatelje i naučim dosta o najnovijim metodama usvajanja stranih jezika. Iz predavanja koja pohađam dobijam savete koje mi pomažu da budem i bolji učenik i bolji profesor, a jednog dana nadam se i language coach. Cene možete proveriti na navedenim linkovima, predavanja se snimaju i mogu se naći online, ali iskustvo jednog vikenda sa tim svestranim i pozitivnim ljudima se ne može preneti putem youtube-a, tako da vam toplo preporučujem ovo iskustvo. Ako ste zainteresovani naredna konferencija je u Bratislavi početkom juna, a nakon toga u Ljubljani krajem oktobra. Previše su blizu da bi se propustile.

13139325_10153792877902408_477862769160999202_n

Zatim hronološkim redosledom želim spomenuti teretanu u koju sam prvi put krenula u januaru prošle godine. Znate ono New Year-New resolutions. Pošto sam duduk za sprave u teretani, bila sam svesna ako u celu priču krenem sama neću istrajati. Zato sam na savet majke odlučila da nađem personalnog trenera. Preko preporuke sam našla Jelenu Albijanić, osim što devojka zna svoj posao i voli to što radi, čak smo se i zbližile i time sam dobila veću motivaciju. Nameračila sam se da smršam i čak bila dosta uspešna u tome.. neko vreme, nakon čega sam radila u inostranstvu i ulenjila se.  Restartujemo od sledeće nedelje. Ako su vam potrebni treninzi ili samo plan ishrane možete joj pisati putem ove FB stranice. Budite sigurni da to neće biti bačene pare, jer iako mislite da sve znate vredi saslušati nekog iskusnog koji će vam pokazati pravi način i malo vas pogurati.

Pre godinu i po dana odlučila sam da učim grčki, o tome sam već pisala ovde. Od prošlog decembra sam odlučila da to bude 1 na 1, našla sam profesorku online sa kojom sam se odmah skontala. Osim toga sto me uči grčki, uči me i da postanem bolji profesor, jer kao što već rekoh, tuđi savet može samo dobro doći, pogotovo ako ste u istoj struci. Ukoliko i vas zanimaju časovi grčkog online možete joj pisati putem ove FB stranice.

Naravno neizostavno je spomenuti i putovanja. Ona su zasigurno uvek dobro potrošen novac. Ako imate para, a nemate društva, ne dozvolite da vas to zaustavi. O svojim solo putovanjima sam pisala ovde. U putovanje mora da se uloži novac, ali će vas to iskustvo nemerljivo obogatiti, ma gde otputovali.

Na samom kraju želim spomenuti dve radionice na koje sam nedavno otišla. Ovaj blog mi je oduvek bio san koji sam uporno odlagala. Misleći da nisam dovoljno talentovana, što verbalno, što tehnološki, uvek mi je predstavljalo nešto što ću sigurno jednom početi. Dok nisam jednog slobodnog popodneva odlučila danas je taj dan i kreirala sve u 15minuta. Kao amater pisac poželela sam čuti nekog profesionalca šta ima da kaže na temu blogovanja. U januaru sam čula za Jelenu Bašević i njenu radionicu i već u februaru odlučila da je uplatim. I meni nekad bude teško da izdvojim pare za nešto, ali nekako uvek imam utisak da će mi se uloženo vratiti. I imala sam pravo. Na ovoj radionici sam naučila kako da se slikovitije izražavam, da budem istrajna u tome što radim i dobila konkretne savete za blog i kreativno pisanje uopšte. Samo dve nedelje nakon radionice sam osvojila vaučer od 5000 dinara u najboljem restoranu u mom gradu zbog najoriginalnijeg komentara na pitanje koji mi je omiljeni kutak u tom restoranu. Radionica je tada koštala 40 e, vratilo mi se 5000 dinara. Slučajnost?

28468252_10215403869070648_57461900679499806_n  28939193_10215571761587856_1466139015_o.png

Druga radionica se ticala pretvaranja hobija u posao, to je nešto čemu ja težim u životu i u čemu znam da ću uspeti. Vodila ju je Jovana Miljanović i bila je malo skuplja od prethodno pomenute, ali sam sigurna da će mi se i te uložene pare vratiti kad-tad. Jovana je zaista maher u tome što radi, možete je pratiti na ovoj stranici ili pogledati neke webinare na youtube-u, ali vredi otići uživo i čuti šta ima da vam poruči. Ukoliko je poslušate nema šanse da uspeh izostane.

Ove dve radionice su me motivisale da i sama smislim svoju radionicu. Odlučila sam da svoj hobi pretvorim u posao i da sve ono što sam ustanovila tokom godina učenja i podučavanja stranih jezika, kao i sve što sam naučila pohađajući poliglotske konferencije,podelim sa drugima. Javno objavljujem da planiram radionicu poliglotskih veština, ovo nije zvaničan naziv, ali toga će se ticati kada bude osmišljena.

Što se mišljenja drugih tiče, ne obazirite se. Uvek će biti neko sa strane ko će reći ‘možeš to i sam’, ‘sve ima besplatno online’, ‘zašto učiš grčki bolje da učiš nemački’, ‘ koliko plaćaš za te konferencije, šta?!’, itd.. Svi imamo ono što nas čini srećnim, ispunjenim. Za šta verujemo da je vredno para, vredno vremena. Iako sve pomenute stvari imaju cenu, osećaj samozadovoljstva je neprocenjiv. Ako vas ono u šta ulažete finansije i sate čini ispunjenim, ne žalite uložen trud jer sve uloženo će vam se i vratiti. A ako zaista trenutno niste u mogućnosti finansijski, to opet nije izgovor da ne nađete besplatan način da ispunite svoj dan i investirate u svoju budućnost.

 

 

Postcrossing i ljubav prema razglednicama

Nisam nikad bila osoba koja šalje razglednice. Ranije bi me često prijatelji molili da im šaljem kad putujem, međutim uvek me je mrzelo. Ja ustvari ne znam da li sam ikada poslala razglednicu pre 2017, možda to beše previše davno da bih se uopšte sećala. Zašto ih u poslednje vreme šaljem gotovo svake nedelje?

Ideja je potekla od mog dobrog prijatelja Fiela Sahira, njegov blog i podcast možete ispratiti na ovom linku. Na njegovom sajtu možete skinuti besplatnu pdf knjigu ‘Loving out loud trough conversation’ gde je glavna ideja širenje dobrote i ljubavi među ljudima, kako onim bliskima, tako i prema nepoznatima. Jedan od saveta koje Fiel daje je da možete poslati razglednicu ljudima koje retko viđate i kako će ih to obradovati. Pročitavši ovo, prvo sam tražila njegovu adresu  i poslala mu jednu, a i on je meni. Zatim sam poslala jednu mom kaučsurfing domaćinu u Amsterdam, čiju adresu sam već imala, stoga  je to bilo prijatno iznenađenje za njega. Nakon toga sam se setila da su mi neki prijatelji spominjali postcrossing i potražila sam ga.

Postcrossing je sajt preko kojeg možete slati i primati razglednice iz celog sveta. Registrujete se, zatražite adresu i dobijete ime osobe koja će dobiti razglednicu od vas. Moja prva je otišla u Ameriku. Odmah sam poslala pet jer to smanjuje period čekanja na moju prvu primljenu razglednicu. Čim neko primi i registruje vašu razglednicu, neki drugi član ove zajednice vama šalje jednu. Ne sećam se datuma kada sam primila prvu, ali znam kada je ona poslata jer je zapisano na njoj. 14.januar.  Datum veoma bitan za mene jer sam na taj dan ove godine upoznala nekog zaista posebnog. Ovaj detalj mi je učinio ideju postcrossinga još dražom. Prva primljena razglednica stigla je iz Turske. Sledile su iz Nemačke, Rusije, Belorusije, Tajvana. Do sada sam poslala 15, a primila 11. Sa nestrpljenjem svakodnevno proveravam sanduče u iščekivanju narednih četiri.

Na profilu na ovom sajtu napišete kakve razglednice volite, koji su vam hobiji, koje jezike govorite. Ono što najviše volim kod ovog projekta je što preko jednog parčeta papira osetite konekciju sa nekim. Ljudi neretko sa vama podele svoje snove, životne stavove, nekad i tajne. Oni koji od vas prime razglednicu kada je registruju mogu napisati kratku poruku da se zahvale, a neki od njih vam napišu i poneki savet ili odgovor na ono što ste vi njima poslali. Moje najdraže do sada su prva iz Ankare, poslednja sa pandom i nalepnicom ježa na pozadini iz Rusije na kojoj je pošiljalac podelio sa mnom tri svoja sna, što veoma cenim. Treća omiljena je došla iz Beolorusije od jedne dvadesetogodišnje devojke koja je vegeterijanka jer kako sama kaže ‘misli da bar malo utiče na to da učini ovaj svet lepšim mestom za život’.

Ono što ne volim je kada primetim da je nekome bitan samo broj razglednica koje šalje ili prima. Kad mi neko uz registrovanu razglednicu napiše samo ‘thank you for the postcard’. Međutim, jedna Ruskinja koja je primila moju razglednicu pre par dana mi je napisala dužu poruku gde kaže da je I ona profesor jezika I da podržava moju ideju da osnujem svoj biznis, uz predlog da započnem svoj youtube kanal. Čak je rekla da bi volela da ga prati I poželela mi sve najlepše. Takvi ljudi rade postcrossing iz pravih razloga. Da šire pozitivnu energiju.

Mnogi misle da se aplikacije kao couchsurfing ili bla bla car koriste samo kako bi se uštedeo novac. To nije tako. Naravno postoje ljudi koji ih isključivo iz tih razloga koriste, ali veoma ih je lako prepoznati. Postcrossing sam počela da koristim iz sličnih razloga kao i prethodna dva pomenuta sajta. Volim da upoznajem ljude različite kulture, suprotnih shvatanja od sopstvenih. Volim da širim pozitivnu energiju, smatram da nas svaki susret sa novom osobom obogaćuje, makar i ne ostvarili kontakt ili konekciju sa dotičnom. Svako upoznavanje nas čini tolerantnijim i otvorenijim za nove prilike. Često se našim ljudima zamera da su konzervativni i pomalo zatvoreni. Želim da budem potpuna suprotnost tome. Verujem da svako od nas može malo doprineti boljitku, bilo naše planete, bilo odnosima među ljudima. Kao ona vegeterijanka iz Belorusije. Ima jedna izreka koja se prepisuje Heseu ‘Juče sam bio pametan. Zato sam želeo da menjam svet. Danas sam mudar. Zato menjam sebe’. Možda slanje razglednica nepoznatim ljudima nije nešto što će vas usrećiti, ali zašto je ne biste poslali vašem prijatelju koji živi u Kanadi, u Italiji, u Australiji ? Nekome ko vam nedostaje, a niste ga dugo videli. Ne morate to raditi da učinite svet boljim mestom za život, učinite to da biste sebi ili prijatelju ulepšali dan. You have to give love in order to receive love. Razmislite o tome.

29004405_10215608260300301_707589995_n

 

Slabo divanim mađarski

Možete li učiti? A možete li naučiti najteži jezik na svetu ? Većina ljudi bi na prvo pitanje odgovorila sa da, a na drugo sa ne. Tako bih i ja u prvi mah. Ovo su dva pitanja iz TED govora moje drugarice Irine Pravet, Rumunke koja je odrasla u Kanadi, a zbog ljubavi se preselila u Finsku. Da li je zaista taj mađarski najteži jezik na svetu? Verovatno nije. Po nekim istraživanjima japanski i kineski su najteži, ali i mađarski spada među prvih pet. U klipu koji sam spomenula Irina govori o njenoj borbi sa finskim. Mada kako ona to predstavlja, uopšte ne liči na borbu, već avanturu. Moju grčku avanturu sam već podelila sa vama, evo sada i mađarske.

Sa ovim neobičnim jezikom sam se prvi put susrela kada smo se 1998. doselili iz Hrvatske u Suboticu. Većina mojih drugarica su bile Mađarice. Neke čak nisu ni govorile srpski, a opet smo se družile. I dan danas pamtim da sam sa jednom Izabelom komunicirala ovako ‘Tina, ja, ti, bicikli?’, a jednom prilikom sam joj objašnjavala kako se ne govori kjuč nego ključ. Tada još nisam znala da glas LJ ne postoji u mađarskom i da im je teško da ga izgovore. Moji su želeli da naučim ovaj jezik, ali sam ja kao dete bila lenja. Sećam se da je čak drugarica iz ulice došla kod mene sa sveskom da me podučava, ali sam ja radije htela da se igramo barbikama. Godine su prolazile, znala sam reći samo szia(zdravo), vigyázz(pazi) i hogy vagy(kako si). Jo(dobro). I naravno bazdmeg(je*i ga). Da budem iskrena,  jezik mi se  nije sviđao. Posle sam zbog veze sa Mađarom, ali i činjenice da ću možda ostati da živim u Subotici, počela da učim ovaj jezik. Znala sam da ću lakše naći posao u mom gradu ako ga govorim dobro. Međutim bila sam svesna da će to biti težak poduhvat. Na sreću, bar sam imala prilike da ga učim besplatno.

Na mom faksu u Novom Sadu mogla sam fakultativno ići na časove mađarskog. Jedina mana je bila što sam dva puta nedeljno morala ustajati u 6 kako bih od pola 8 prisustvovala predavanju. Druga mana je ta što su svi smerovi na mom fakultetu morali da izučavaju neki strani jezik, a dosta njih koji već govore mađarski su ga uzeli da ne kvare prosek, s obzirom da će zagarantovano bez učenja imati desetku. U početku mi je bilo zabavno. Kako već govorim 4 strana jezika videla sam ovo kao avanturu. Gramatička pravila mi nije teško usvajati, ali zato komunikacija na stranom  jeziku, bar u početku, teže ide. Svi oni koji već govore tečno kvarili su mi vajb na predavanjima, jer bi profesor često zaboravio da postojimo i mi koji pojma nemamo. Pravila sam lako pamtila u teoriji, ali kad bi ona trebalo u praksi da se primene, e to je već malo teže išlo. U jeziku Ferenca Lista ne postoje predlozi niti prisvojne zamenice, sve to postoji kao sufiks u rečima, odnosno dodaje se na kraju reči. Npr. u Subotici se kaže Szabadkán, u autu autoban , ovo –an i –ban znači ‘u’. How fun right? Moj bicikl bi bio a biciklim, tvoj bicikl biciklid.

U mađarskom ima 14 samoglasnika i pola njih se teško izgovara, po mom skromnom mišljenju. Elem, jezik se najbolje pamti kroz anegdote koje vežemo za njega. Ja neću nikad zaboraviti kako se kaže ubiti na mađarskom. Zašto? Dok smo obrađivali prezent, profesor me je pitao kako bih rekla ‘ja sedim u autu’. Ja sam napisala u svesku én ülök az autoban. Međutim, kada sam izgovorila, zvučalo je ovako – én ölök az autoban. Ove dve reči zvuče veoma slično, prva znači sedeti, a druga ubiti. Profesor je tad počeo gromoglasno da se smeje, zbog čega sam se osetila posramljeno. Zamolio me da napišem što sam rekla na tablu. Naravno, razumeo je da samo nisam znala kako da izgovorim pravilno, pa sam umesto sedenja ubijala u kolima.

Ljudi se često pitaju kako to Mađari koji žive u Srbiji ne pričaju srpski, pa kako ih nije sramota ako već ovde žive. Smatram da svi oni savršeno razumeju, ali pošto ne pričaju gramatički pravilno i ljudi im se smeju, radije se prave da ne znaju ništa. Do ovog zaključka sam došla jer su se i meni nekoliko puta smejali na moj izgovor ili izbor reči na mađarskom i to me je dosta obeshrabrilo. Ipak verujem da jezik koji se uči treba pričati od prvog dana, jer zato se i uči. Speak from day one je teorija poznatog poliglote Benija Luisa ( Benny Lewis). Ne treba se obazirati na ljude koji vam se podsmevaju, jer upravo ti ne znaju koliko je truda i vremena potrebno da se jedan strani jezik usvoji. Upravo ti verovatno govore samo jedan jezik, maternji.

Najslobodnije pričam mađarski kada malo popijem, a verovatno i vi nakon koje čašice više postajete elokventniji na stranom jeziku. Na filmskom festivalu na Paliću, gde sam volontirala, dobila sam komplimente za svoj nivo poznavanja ovog jezika od glumaca iz Budimpešte, iako se baš i ne sećam šta sam im sve pričala. Dosta razumem, ali baš i ne divanim. I dalje se zbunim i blago pocrvenim kada bih želela da se izrazim na mađarskom. Iako govorim četiri strana jezika i učim još tri, iako mi ljudi govore ‘vau ti imaš talenta za jezike, svaka čast’, ispada da za madžarski baš i nisam imala dara. To ne znači da mu se ne mogu vratiti i dokazati sebi da ja to mogu. Jer više nego za nenaučenim jezikom,  žalim za vremenom koje sam u njega uložila. Dve godine predavanja na fakultetu, gde sam inače na ispitima iz tog jezika dobijala devetke i desetke, true story, slušajući Pimsleur audio kurs, radeći duolingo vežbice, slušajući mađarsku muziku, priskluškujući ljude oko sebe, slušajući sinhronizovane Prijatelje na youtube-u..

Ništa nije nemoguće. Iako danas, nakon dve godine učenja, i dalje ne govorim tečno, mogu dovoljno razumeti i snaći se da odgovorim na mađarskom. Istina je da su se moji planovi promenili, pa sam možda i zato odustala privremeno od ovog teškog jezika, istina je i da sam se zaljubila, u grčki, u portugalski, više nego u mađarski i stoga ga zapostavila. Planiram da mu se vratim kad-tad, jer je jedan izuzetno bogat i milozvučan jezik, a osim toga je drugačiji od ostalih, nesvakidašnji. Ima sličnosti sa finskim, ali po mom mišljenju samo gramatički. Ako ne verujete u milozvučnost ovog ugro-finskog  jezika, samo poslušajte par pesama Ruže Magdi, videćete, odmah ćete se osećati bolje. Jedne od mojih omiljenih su ova  i ova . Uvek će postojati prepreke, uvek će nešto delovati nedostižno, ali setite se svojih odgovora na prva dva pitanja ovog teksta. Možete li nešto naučiti? A možete li naučiti najteži jezik na svetu? Zašto odgovor na ova dva treba da se razlikuje, ako je u suštini isto pitanje?  I za kraj vam ostavljam video poznatog poliglote Benija, kojeg sam već spomenula, gde on govori mađarski nakon samo par meseci učenja.

tessék 

‘’Whether you think you can, or you think you can’t, you are right. ‘’ Henry Ford

hungariaN